Nekad sa jednom osobom PROVEDES POLA ZIVOTA,a onda ti dodje PRAVA OSOBA i onda shvatis sta ti je svo vreme FALILO…
13. Aprila 2018Imala sam ga i imala sam sa njim sve sto sam pozelela,sve sto mi je ikad trebalo.Imala sam srecu i nadu i cinilo mi se da sam konacno nasla svoju srodnu dusu,da sam konacno nasla onog ko moze da me razume,onog ko moze da me voli onako kako sam oduvek zelela.I prolazili su dani i meseci pa i godine i ja sam mislila da imam savrsen svet, i savrseno sam srecna a onda je u moj zivot usao neko ko mi je dokazao da je sva moja sreca samo laz i da sam ja laz i da je moj zivot laz.Shvatila sam da nikad nisam bila srecna.Shvatila sam da mi je uvek falilo neko ko je uz mene i neko ko me razume bez da mu ista kazem.Shvatila sam da mi je uvek falilo da imam nekog kome ne moram nista reci i koga ne mogu da slazem kad kazem da sam dobro a nisam.I kajem se i krivo mi je i uzasno sto sam kasno shvatila da sam se prevarilla i da sam zivela laz i da moja sreca nije bila moja prava sreca.
Mislila sam da imam sve,a onda je dosao neko ko mi je dokazao i pokazao sta je zapravo pravi zivot i sta je zapravo prava sreca i sta znaci imati PRAVU LJUBAV.Onu u kojoj se ljudi razumeju pogledom i ocima,bez da ista kazu,jer njihove oci i njihovi pogledi mogu da razmene na hiljade recenica i da se tako bez ijedne reci i ijednog pokreta i ijednog gesta razumeju najbolje na svetu…
