Mrzim gluvo doba noci i telefon koji nikako da se oglasi dok cekam tvoju poruku…

Evo i sad je gluvo doba noci i sama sam u ovoj prokletoj sobi dok svuda oko mene vlada tisina.I znas, stize  mi poruka od tebe,  ali samo u mojim snovima koje budna sanjam.ne mogu da spavam i   ne mogu ovako da zivim u nadi jer ti ne mozes ni da zamislis koliko ja samo zelim da si mi ti tu i koliko ceznem za tim.Valjda sam se previse navikla na tebe…valjda sam samo ubedjena da si moj i da je sudjeno da moj budes a to nikad neces biti i dzaba se ja  nadam i dzaba ja cekam ono sto se nikad nece desiti.

Ti si moja najveca navika i moja najveca bol i jedina si osoba koju sam ikada u zivotu volela a sa kojom  mi nikad nije bilo i nikad i nece biti sudjeno da budem.Ti ces uvek  hteti neku drugu,neku losu,neku koja ce te lagati i varati,jer sta cu ti ja ovako verna,sta cu ti ja koja daje sve za to da ti budes njen i da budes  sa njom?Ti ces uvek  hteti neku drugu koja ume da te laze i koja te vara i sta cu ti ja koja te voli jace od icega na svetu?Sta cu ti ja koja sam dobra jer ti volis one lose i tebi je moja ljubav smesna i jadna i tebi do mene nije stalo i nikad i nece biti.Sta cu ti ja koja sam dobra kad si ti uvek voleo one lose i one koje mogu da te lazu a ne da ti daju sve sto imaju…

Nastavak na sledecoj strani…