Idi njoj.I daj joj sve ono sto je pripadalo meni.
Neka obuce moju haljinu.Neka stavi moj parfem.Neka pusti kosu,kao ja nekada, ali tako da se ipak vidi vrat.
Daj joj moje cipele,neka ih obuje,i neka hoda u njima.
Tako ce da shvati kakav je bio moj zivot. Jer, te cipele, ta haljina joj nisu taman. Tu nije nista njeno.
Nista, a kamoli ti.
Idi njoj.Ljubi je po trgovima,trcite kroz grad,grlite se po parkovima. Pokloni joj moj sat.Da je stalno podseca da je uzela nesto moje.
Neka te ljubi po usnama koje sam ja ljubila.Neka ti skida kosulju koju sam ti ja kupila.
Idi njoj.
Neka misli da je pobedila.Neka misli da te ima.A nema te.Tu je sve moje,iako ona misli da je njeno.
Ali, svrseno je, i nema dalje, pa se ti sada lazno tesi da si srecan kraj nje, jer nikada neces biti.
Imao si mene.Hrabru zenu,borbenu, zenu koa je znala sta zeli.Zenu koja je umela da ti bude drug i brat, prijatelj i ljubavnica.
Ja sam bila lavica koja se uvek borila da budes srecan.Samo ti.I niko vise na ovom svetu.
Tu si zenu u meni ubio.Slagao.Slomio.I ja sad samo disem.Ali nisam ziva. Slomio si mi krila kojima sam htela i mogla preleteti ceo svet.
Cestitam ti, zapravo.Izgubio si najbolju zbog najgore,ali neka.To je tvoja kazna,to je tvoj greh.
Ti ces ispastati,ja sigurno necu.Nikada.Jer,ja sam dovoljno patila misleci da si moj,a delila sam te sa njom…